Plje­vljak Vi­do­slav Kr­va­vac ne za­bo­ra­vlja rod­no se­lo Tr­no­vi­ce, iako već go­di­na­ma ži­vi i ra­di u Be­o­gra­du. Ta­mo na po­ro­dič­nom ima­nju, u pod­nož­ju pla­ni­ne Lju­bi­šnje, na nad­mor­skoj vi­si­ni od oko hi­lja­du me­ta­ra, uz­ga­ja vo­će od ko­jeg pro­iz­vo­di tri vr­ste pri­rod­nih ra­ki­ja. Za njih je u mi­nu­le tri go­di­ne osvo­jao čak 28 me­da­lja za kva­li­tet na ra­znim do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim saj­mo­vi­ma. Pro­iz­vod­nja šlji­vo­vi­ce pre­pe­če­ni­ce, za­tim ra­ki­je od di­vlje kru­ške i ja­bu­ko­va­če, od­vi­ja se na tra­di­ci­o­na­lan na­čin, a sve tri vr­ste ovog pot­pu­no pri­rod­nog al­ko­hol­nog pi­ća na tr­ži­štu su pre­po­zna­tlji­ve pod na­zi­vom „Tr­no­va­ča”.
– Ra­ki­ja je do­bi­la ime po mom rod­nom se­lu Tr­no­vi­ce. Pro­iz­vo­di se na tra­di­ci­o­na­lan na­čin od or­gan­skog ne­pr­ska­nog vo­ća iz voć­nja­ka na mom ima­nju. Kli­ma je bla­ga pla­nin­ska, a ze­mlja plod­na. Ide­al­ni uslo­vi za uz­goj vo­ća, pr­ven­stve­no šlji­va, ja­bu­ka, a na­ro­či­to po­go­du­je ra­stu di­vljih kru­ša­ka od ko­jih se pro­iz­vo­di jed­na od naj­kva­li­tet­ni­jih voć­nih ra­ki­ja. Sva­ko ima taj­ni re­cept na­sli­je­đen od svo­jih pre­da­ka, pa ka­da se to ukom­po­nu­je sa na­uč­nim do­stig­nu­ći­ma pro­iz­vod je vr­hun­ska ra­ki­ja – ka­že Kr­va­vac u raz­go­vo­ru za „Dan”. Sa njim smo se su­sre­li u Ko­to­ru, gdje je, u okvi­ru „Su­sre­ta Plje­vlja­ka”, pre­zen­to­vao svo­je ra­ki­je. U van­red­no li­je­poj am­ba­la­ži, bo­ca­ma od ita­li­jan­skog sta­kla, neo­bič­nih ob­li­ka, oni­ma sa re­pli­ka­ma pra­vo­slav­nih iko­na, ili pa­ko­va­nih u za­ni­mlji­vim dr­ve­nim ku­ti­ja­ma, ovo pi­će pre­li­je­pog uku­sa iza­zva­lo je in­te­re­so­va­nje, ne sa­mo mu­škog di­je­la po­pu­la­ci­je, već su kon­zu­men­ti bi­le i že­ne, na­ro­či­to Ru­ski­nje i tu­rist­ki­nje iz Sr­bi­je.
Da bi se do­bi­la ra­ki­ja vr­hun­skog kva­li­te­ta, ot­kri­va naš sa­go­vor­nik, po­treb­no je ulo­ži­ti mno­go tru­da i zna­nja, što zna­či is­po­što­va­ti sve fa­ze u nje­noj teh­no­lo­škoj pro­iz­vod­nji, od sa­ku­plja­nja i bra­nja vo­ća, pre­ko uko­mlja­va­nja, pro­ce­sa fer­men­ta­ci­je, de­sti­la­ci­je, od­le­ža­va­nja de­sti­la­ta i na kra­ju nje­go­vog raz­bla­že­nja.
– Sva­ka od ovih fa­za je bit­na, jer ako iz­o­sta­ne bi­lo ko­ja ra­ki­ja ne­će bi­ti vr­hun­skog kva­li­te­ta. Kod bra­nja i sa­ku­plja­nja vo­ća po­treb­no je da se to ra­di po su­vom da­nu ka­ko ne­či­sto­će, opilj­ci od dr­ve­ta, od ma­ho­vi­ne.., ne bi se za­li­je­pi­li za plod. Jer, ka­da bi to do­šlo u su­do­ve za fer­men­ta­ci­ju, to jest ka­ce, on­da bi da­lo loš ukus po de­sti­lat. Ako se ne mo­že iz­bje­ći lo­še vri­je­me on­da se sta­vlja za­štit­na fo­li­ja, ali je naj­bo­lje iz­vr­ši­ti pra­nje vo­ća. Zna­či, ope­re se vo­će, sta­vi u su­do­ve gdje po­či­nje fer­men­ta­ci­ja ko­ja se od­vi­ja u tri fa­ze. U pr­voj – ti­hoj, voć­ni še­ćer po­či­nje da se pre­tva­ra u al­ko­hol i iz­dva­ja­ju se ma­le ko­li­či­ne ugljen di­ok­si­da. U dru­goj – bur­noj, go­to­vo sav še­ćer se pre­tvo­ri u al­ko­hol, kljuk ili voć­ni sa­dr­žaj se po­di­že na vrh ka­ce, oslo­ba­đa se ve­li­ka ko­li­či­na ugljen di­ok­si­da, raz­vi­ja se tem­pe­ra­tu­ra i stva­ra se pje­na. Na­kon to­ga, u tre­ćoj – za­vr­šnoj fa­zi, kljuk se spu­šta na dno ka­ce i, u na­ro­du se ka­že „dži­bra mi se pre­vr­nu­la” ili ka­ca mi se pre­vr­nu­la, i sad je sprem­no za de­sti­la­ci­ju – ot­kri­va Vi­do­slav. On do­da­je da je ja­ko va­žno da se de­sti­la­ci­ja od­vi­ja u pra­vo vri­je­me. Ako je pri­je­vre­me­na, ne­će se pro­iz­ve­sti do­volj­no ra­ki­je – „sla­bo će se pla­ti­ti”. Ako se za­ka­sni, mo­že da po­sta­ne ki­se­la i po­kva­ri se. Na­kon fer­men­ta­ci­je od­vi­ja se pro­ces de­sti­la­ci­je u či­joj se pr­voj fa­zi pro­iz­ve­di me­ka ra­ki­ja, a u dru­goj se odva­ja­ju me­til al­ko­hol i pa­to­ka i osta­ne sr­ce ra­ki­je. Dio ko­ji se odvo­ji tre­ba­lo bi da bu­de ja­či­ne oko 60 do 65 ste­pe­ni i sta­vlja se da od­le­ži u su­do­vi­ma, naj­bo­lje u hra­sto­vim.
– Te ma­te­ri­je, ce­lu­lo­za, he­mi­ce­lu­lo­za, ti­nin iz hra­sta u spo­ju sa ele­men­ti­ma iz de­sti­la­ta, kao što je šlji­va „po­že­ga­ča”, da­je sa­vre­šen spoj – gip­kost, me­ko­ću, i bo­ju ra­ki­ji. Da­lje se u pro­ce­su stva­ra­ju aro­ma­tič­na je­di­nje­nja. Va­žno je na­gla­si­ti da se sud ni­ka­da ne pu­ni do kra­ja već se osta­vi pet do de­set pro­ce­na­ta za­pre­min­skog pro­sto­ra da ki­se­o­nik mo­že da iz­vr­ši pro­ces ok­si­da­ci­je i ra­ki­ja na taj na­čin sa­zri­je­va. Ka­da se to za­vr­ši sli­je­di raz­bla­ži­va­nje, voć­ne ra­ki­je sve tre­ba da bu­du od 40 do 45 ste­pe­ni. U su­prot­nom, ni na jed­nom ocje­nji­va­nju, me­đu­na­rod­nom ili bi­lo kom dru­gom, ne bi mo­gle da bu­du u kon­ku­ren­ci­ji. Bi­le bi dis­kva­li­fi­ko­va­ne za­to što se pre­ko 45 ste­pe­ni ne pri­zna­je kva­li­tet. Je­di­no mo­že lo­za do 50 ste­pe­ni ja­či­ne i ja sam do­dao, i to je po­tvr­đe­no, di­vlju kru­šku, po­ja­šnja­va Kr­va­vac. Di­vlja kru­ška, na­gla­ša­va, ni­ka­da ne sto­ji u hra­sto­vim bu­ra­di­ma, je­di­no u sta­kle­nim ili u bu­ra­di­ma od pro­hro­ma. Ja­bu­ka mo­že da bu­de i u hra­sto­vom, du­do­vom dr­ve­tu, sta­kle­nim su­do­vi­ma, ali šlji­va is­klju­či­vo u hra­sto­vim bu­ra­di­ma.
– Ka­da ta­ko od­le­ži, si­gur­no je bo­lja od fran­cu­skog ko­nja­ka. Sa­da sam u fa­zi nje­ne re­gi­stra­ci­je i bren­di­ra­nja. Kao što je plje­valj­ski sir bren­di­ran, na­dam se da će i bi­ti i ra­ki­ja „Tr­no­va­ča” – za­klju­ču­je Kr­va­vac.
B. Mar­ko­viĆ


Brat­ski uspjeh

Pro­iz­vod­njom ra­ki­je se već de­se­tak go­di­na ba­ve on i brat, a to su na­sli­je­di­li od nji­ho­vog oca.
– Ra­dim u upra­vi Gra­da Be­o­gra­da, ali ve­zan sam za svo­je se­lo. Če­sto do­la­zim, bo­rim se da sa­ču­vam svo­je do­ma­ćin­stvo i ono gdje su ži­vje­li mo­ji pre­ci. Za­slu­žan za sve ovo je moj po­koj­ni otac ko­ji je po­sa­dio šlji­vu „po­že­ga­ču” od ko­je da­nas ubi­ram plo­do­ve. Brat ži­vi u Tr­no­vi­ca­ma, ja sam ta­mo če­sto i za­jed­nič­ki smo uspje­li da na­pra­vi­mo brend, još ni­je zva­nič­no, ali će bi­ti – si­gu­ran je Vi­do­slav.


Ču­va zdra­vlje

Do­ma­ća, pri­rod­na ra­ki­ja je li­jek i jed­na do dvi­je ča­ši­ce dnev­no dje­lu­je po­volj­no na or­ga­ni­zam; po­bolj­ša­va cir­ku­la­ci­ju i sma­nju­je na­pe­tost kod re­la­tiv­no zdra­vih oso­ba, ka­že naš sa­go­vor­nik.
– Kod re­la­tiv­no zdra­vih oso­ba, ra­ki­ja ču­va zdra­vlje – po­ru­ču­je Kr­va­vac.